Почетак

Ona budi, pokreće, oplemenjuje. To je bogatstvo života ili kako je jedan od najčitanijih pesnika 20. veka Žak Prever definisao "Poezija je ono što se sanja, ono što se zamišlja, ono što se želi i ono što se često dogodi. Poezija to je stvarnije i korisnije ime života". Zato ne gubi vrednost, interesovanje, smisao.

UNESKO je 1999. godine proglasio 21. mart za Svetski dan poezije, a osmišljen je sa namerom da se javnost podseti na snagu i važnost pesničke reči, a takođe i da se podrži jezička raznolikost. Kreće se od Zmaja pre izgovorene prve reči. A onda slede Erić, Maksimović, Radović, Lukić i ljubav prema poeziji je tu. Svrha ovog dana je promocija čitanja, pisanja, objavljivanja poezije u školstvu širom sveta, ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.

Da i učenici naše škole, gimnazijalci, podsete na važnost pesničke reči, snagu duhovne vrednosti, jezičku raznolikost, u okviru Obogaćenog jednosmenskog rada (učestvovali učenici II i III razreda, predmetna nastavnica Danijela Brđović), napravljeni su plakati/posteri koji nam daju najvažnije odrednice o poeziji, važnost poetske reči, ali i imenuju 100 najlepše ispevanih pesama na srpskom jeziku. Stihovi su tu kad nam ponestanu reči; tu su kad se u glavi rodi neka nepoznata melodija; tu su kad preplavi prošlost; kad je budućnost upitna; tu je kad više odbrane nema. I mi joj jedan dan darujemo, a poezija nama čitav svoj život!

Svake godine 20. mart obeležava se kao Svetski dan sreće, dan koji podseća na to da sreća nije samo ličan, već i društveni cilj. Učenici Gimnazije su na časovima psihologije razgovarali o tome šta ih čini srećnim, šta čine da ljudi oko njih budu srećni, za šta su zahvalni... Zadatke koje su ispunjavali pratila je prigodna muzika koja je uticala da atmosfera na času bude prijatna. Poruka za sve je bila "Osmehnite se - 20.03. je Svetski dan sreće".

Učenici Gimnazije i njihove nastavnice članovi GET (Gimnazija Eko Tim), učestvovali su u finalnom takmičenju STE(A)M izazova 2024. održanom 18. marta 2025. godine u  Beogradu, u Palati nauke. Na takmičenju su osvojili prvu nagradu za „Pobedničko rešenje u okviru STE(A)M izazova“, kao i poklon vaučere koji se primenjuju za jednodnevnu posetu tzv. preduzetničke ture u Beogradu relevantnim akterima startap ekosistema i kupovinu tehnološke opreme u vrednosti od 300 $ za svakog člana tima. Članovi tima su učenici: Miljana Lazarević, Miljana Žerađanin, Miljana Ćilerdžić, Nikola Jevtić i Filip Đošović i nastavnice Biljana Marković Gočanin i Nataša Perović Dimitrijević.

Na finalnom takmičenju je učestvovalo osam timova iz srednjih škola u Srbiji, koji su imali zadatak da prezentuju svoje projekte pred žirijem, predstavnicima Ministarstva prosvete i UNDP-a, organizatorima takmičenja i predstavnicima medija. U jakoj konkurenciji učenici Gimnazije su se izdvojili originalnom idejom, načinom rešavanja problema, koordinacijom članova tima i kvalitetnom prezentacijom. Time se ostvaruju ciljevi projekta kroz razvijanje svesti o značaju prirodnih resursa, povezivanje digitalnih tehnologija i drugih naučnih oblasti, razvoj veština u oblasti programiranja i praktičnu primenu rezultata projekta. Da podsetimo, projekat „EKO STAZE“ obuhvata izradu aplikacije i info-tabli koje mapiraju tri staze na periferiji Vrnjačke Banje i pružaju značajne informacije o stazama zainteresovanim korisnicima. Na ovaj način se promoviše i rad Gimnazije kao digitalne škole i turističke ponude Vrnjačke Banje, a sam projekat ima mogućnost za dalji razvoj i unapređenje u saradnji sa lokalnom zajednicom.

Na konkurs, raspisan u oktobru 2024. godine, prijavio se ukupno 31 školski tim iz Srbije. Uz podršku nastavnika, timovi učenika su identifikovali problem u svojim lokalnim sredinama i za njegovo rešavanje osmislili inovativna rešenja koja se baziraju na upotrebi podataka i primeni STE(A)M disciplina, kao i tehnologija poput veštačke inteligencije, interneta stvari (IoT), blokčejna i robotike.  STE(A)M izazov je organizovan u okviru projekta „Izgradnja ključnih računarskih kompetencija – ka radnoj snazi budućnosti“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Fondacijom Petlja, uz podršku Vlade Republike Srbije.

Međunarodni dan matematike obeležava se svake godine 14. marta i predstavlja globalnu proslavu matematike i njenog značaja u različitim aspektima života. Ovaj datum nije izabran slučajno – on se poklapa sa Danom broja pi (π), jer zapis datuma u američkom formatu (3/14) odgovara početnim ciframa ovog iracionalnog broja (3,14). Ovaj dan pruža priliku za promociju matematike kao nauke, ali i za isticanje njene uloge u svakodnevnom životu, tehnologiji, inženjerstvu i umetnosti.  
Broj pi (π) je jedna od najvažnijih matematičkih konstanti i definiše odnos između obima i prečnika kruga. Njegova vrednost iznosi približno 3,14159, ali je poznato da je pi iracionalan broj, što znači da ima beskonačno mnogo decimalnih mesta bez ponavljanja. Ljudi su pokušavali da izračunaju što više njegovih decimala vekovima, a zahvaljujući modernim računarima, danas poznajemo bilione cifara broja pi.  
Ovaj broj se pojavljuje ne samo u geometriji, već i u fizici, inženjerstvu, statistici i teoriji brojeva. Korišćen je u proučavanju talasa, relativnosti, kvantne mehanike i čak u ekonomiji. Njegova univerzalnost čini ga jednim od najprepoznatljivijih matematičkih simbola na svetu.  
Dan broja pi prvi put je obeležen 1988. godine u Exploratoriumu, poznatom naučnom muzeju u San Francisku. Organizovao ga je fizičar Lari Šo, a proslava je uključivala parade, igre i konzumiranje pite (engl. "pie"), što je igra reči sa "pi". Ubrzo su ovaj datum prihvatile škole, univerziteti i naučne institucije širom sveta kao način da popularizuju matematiku.  
UNESCO je 2019. godine proglasio 14. mart za Međunarodni dan matematike, čime je ovaj datum dobio još širu globalnu dimenziju. Svake godine tema dana se menja, kako bi se naglasili različiti aspekti matematike i njen uticaj na društvo. Na ovaj dan organizuju se različite aktivnosti, uključujući matematičke igre, takmičenja u recitovanju decimala broja pi, radionice, predavanja i umetničke projekte inspirisane matematikom. Nastavnici i učenici koriste ovu priliku da istraže nove matematičke koncepte i povežu ih sa realnim svetom. Jedan od zanimljivih izazova je recitovanje što većeg broja decimala broja pi, što je aktivnost koja fascinira mnoge ljubitelje matematike. Svetski rekord u pamćenju cifara broja pi iznosi više od 70.000 decimala!  Svetski rekord u pamćenju decimala broja pi drži Indijac Rajveer Meena, koji je 21. marta 2015. godine izrecitovao 70.000 decimala za 9 sati i 27 minuta. Njegov podvig je zvanično potvrđen od strane ginisovih svetskih rekorda. Pre njega, rekord je držao Akira Haraguchi iz Japana, koji je 2006. godine tvrdio da je izrecitovao 100.000 decimala, ali ovaj pokušaj nije bio zvanično verifikovan.
Međunarodni dan matematike i Dan broja pi predstavljaju priliku da se podigne svest o značaju matematike i njenoj prisutnosti u svakodnevnom životu. Ovaj dan nas podseća da matematika nije samo skup pravila i formula, već i fascinantna nauka koja oblikuje naš svet na mnogo načina. Bilo da rešavamo probleme, programiramo, dizajniramo arhitektonske strukture ili analiziramo podatke, matematika je svuda oko nas. Zato je važno da je slavimo i inspirišemo nove generacije da istražuju njene beskrajne mogućnosti.
Učenici naše škole su uz pomoć nastavnica matematike na prigodan način obeležili i ovaj 14. mart, Međunarodni dan matematike.

Iako vlada mišljenje da su najslavniji pisci živeli nezanimljivim i mirnim životima, mnogi događaji, navike, zgode i nezgode govore upravo suprotno. Mnogima je život bio burniji od romana koji su napisali, a sitni problemi svakodnevice, s kojima se bori običan čovek, nisu im bili strani.

A ko su ti poznati pisci van svojih dela? Oni su bili obični ljudi, poput nas, sa svojim ritualima, verovanjima, anegdotama i zanimljivostima koje često ostaju skrivene u senkama njihove umetnosti. Stvorili su priče, pesme i romane koji se smatraju najznačajnijim delima u istoriji književnosti. Od uvrnutih stvaralačkih procesa preko metafizičkih hobija, pisci su kompleksna intelektualna bića koja inspiraciju nalaze u najvećim dubinama svoje bogate mašte. Oni grade mnoge svetove, dok su njihovi životi nekad živopisni i uzbudljivi, a nekad jedva preživljavaju u bedi i izolaciji.

Intrigiraju nas životi Dostojevskog, Agate Kristi, Kafke, Balzaka, Nušića... Svašta smo od njih pročitali, o mnogima i lepo i ružno čuli, saznali, ali ono što sve interesuje su neobičnosti u njihovom stvaralačkom procesu ili zanimljive činjenice iz njihovog ličnog života.

Upravo iz tog razloga su se učenici, u sklopu Obogaćanog jednosmenskog rada (predmetna nastavnica Danijela Brđović), bavili prikupljanjem neobičnih zanimljivosti iz života poznatih pisaca, a ako biste želeli da nešto više saznate o njihovim sklonostima i navikama, isto možete pročitati u sledećem tekstu.

Takmičenje je namenjeno učenicima osnovnih i srednjih škola i međunarodnog je karaktera ali je službeni jezik takmičenja srpski. Obuhvata istorijat i osnovne delove računara. Na okružnom nivou, tamičenje se realizuje online i održano je u subotu, 1.3.2025. Učenik III-1, Nikola Jevtić osvojio je II mesto.

U okviru STE(A)M izazova, održan je online sastanak 25. februara gimnazijskog Eko tima (GET) i mentora iz redova organizacionog tima takmičenja. Takmičenje se realizuje u okviru projekta “Izgradnja ključnih računarskih kompetencija - ka radnoj snazi budućnosti”, koji sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Fondacijom Petlja, uz podršku Vlade Republike Srbije.

Učenici su prezentovali svoj projekat i izložili aktivnosti koje će sprovesti do 18. marta kada će se u Beogradu održava finale svih timova. Mentori su izneli niz pohvala za prezentovani projekat, kao i način rada i samu ideju. Sem pohvala, učenicima je sugerisano par stvari koje bi valjalo da unaprede finalni nastup, te da omoguće učenicima da projekat upotrebe i za neka buduća takmičenja.

Eko tim naše škole čine učenici III razreda: Miljana Lazarević, Miljana Žerađanin, Miljana Ćilerdžić, Nikola Jevtić i Filip Đošović. Mentorke su nastavnica hemije Biljana Marković Gočanin i nastavnica biologije Nataša Perović Dimitrijević.

Katedra za romanistiku FILUM-a primila je 28 radova na likovnom nagradnom konkursu "Moj kolaž govori francuski 2024" ("Mon collage parle français 2024"), sa temom Žan de La Fonten, Basne (Jean de La Fontaine, Fables).
Prispeli radovi urađeni su ručnom tehnikom.
Prema oceni stručnog žirija, I nagrada (vaučer od 5.000 dinara u knjižari „Vulkan”) pripala je Mariji Miletić, učenici II-3, Gimnazija Vrnjačka Banja, naziv rada: "Kroz oči La Fontena". Mentor je nastavnik francuskog jezika Oliver Miljković.

U prostorijama Inovativnog centra u Vrnjačkoj Banji je u petak, 21. februara održano predavanje na temu „Veštačka inteligencija – pomoć u poslovanju“, kome su prisustvovali i zainteresovani učenici naše škole. Bila je ovo prilika da se bliže dočara kako se transformiše poslovanje kroz automatizaciju, te kako se analiza podataka, donošenje strateških odluka, poboljšanje efikasnosti procesa i bolji rezultati mogu unaprediti upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Predavač je bila Tamara Zavišić iz kompanije „ETIK.AI“, koja se bavi etikom i pravom u oblasti veštačke inteligencije, kao i edukacijom i optimizacijom poslovanja i svakodnevnih aktivnosti.

Za Međunarodni dan maternjeg jezika Unesko je proglasio 21. februar. Tog dana na prigodan način slave se jezici sveta, tačnije: ljubav prema maternjem jeziku, ali i jezičke različitosti, koje podrazumevaju i kulturne, kako bi se podstakla višejezičnost, kao deo opšteg i ličnog kulturnog blaga. Jer, kao što je primetio slavni argentinski pisac Horhe Luis Borhes: "…jezik nije vezan samo za intelekt, nego i za nešto mnogo važnije – za osećanja".
Pismenost se najpre određuje kao sposobnost čitanja i pisanja. Iako su čitanje i pisanje njene suštinske komponente, sam pojam pismenosti mnogo je složeniji. Ona obuhvata razumevanje različitih aspekata jezika i njegovu upotrebu u komunikaciji u svim sferama života.
Međunarodni dan jezika proglašen je 1999. godine. Dvadeset prvi februar izabran je kako bi se očuvalo sećanje na taj dan 1952. godine, kada su u Daki stradali studenti, koji su protestovali jer njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Učenje maternjeg jezika pospešuje intelektualni i kognitivni razvoj. U tom procesu – podizanju jezičke kulture i pismenosti – škola ima veoma značajnu ulogu. Deca u njoj uče na maternjem jeziku – ukoliko su usvojili dovoljno znanja o njemu vrlo je verovatno da će i njihovo celokupno postignuće tokom školovanja biti veće. Dokazano je da deca koja nisu usvojila maternji jezik i kulturu imaju manje razvijene socijalne i interpersonalne veštine i teže prihvataju različitosti. Poznavanje maternjeg jezika vrlo je važno i za učenje stranih jezika, zahvaljujući razvijenim lingvističkim kompetencijama.
Jezici su moćno sredstvo za očuvanje i razvitak celokupne svetske kulture. Svaki vid solidarnosti koji vodi ka razumevanju nekog drugog jezika na značajan način doprinosi očuvanju svetske baštine.
Za dobro upoznavanje maternjeg jezika veoma je važno i čitanje, i to već na najmlađem uzrastu. Na taj način deca od najranijih dana bogate rečnik i uče da prave razliku između književnog teksta i kolokvijalnog govora, kojem su, nažalost, svakodnevno izloženi sa malih ekrana ili ga slušaju u prevozu, na ulici, gde god da krenu. Knjiški jezik umnogome se razlikuje od onog koji se koristi u novinama, u filmovima, često i u najbližem okruženju. Ko nije stekao naviku da čita knjige, ostaje uskraćen za divna iskustva i osiromašen duhom.
Cilj obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika jeste ukazivanje na jezičku raznolikost. Negovanjem jezika čuvamo kulturološku tradiciju jednog naroda, razvijamo kulturu slušanja, komunikacije i mišljenja.
Tim povodom su učenici III razreda u sklopu Obogaćenog jednosmenskog rada napravili prigodan plakat koji slavi maternji jezik koji je vodeći na ovim našim prostorima – srpski jezik. Nastavnica koja je realizovala ovu aktivnost je Danijela Brđović.