Katedra za romanistiku FILUM-a primila je 28 radova na likovnom nagradnom konkursu "Moj kolaž govori francuski 2024" ("Mon collage parle français 2024"), sa temom Žan de La Fonten, Basne (Jean de La Fontaine, Fables).
Prispeli radovi urađeni su ručnom tehnikom.
Prema oceni stručnog žirija, I nagrada (vaučer od 5.000 dinara u knjižari „Vulkan”) pripala je Mariji Miletić, učenici II-3, Gimnazija Vrnjačka Banja, naziv rada: "Kroz oči La Fontena". Mentor je nastavnik francuskog jezika Oliver Miljković.

U prostorijama Inovativnog centra u Vrnjačkoj Banji je u petak, 21. februara održano predavanje na temu „Veštačka inteligencija – pomoć u poslovanju“, kome su prisustvovali i zainteresovani učenici naše škole. Bila je ovo prilika da se bliže dočara kako se transformiše poslovanje kroz automatizaciju, te kako se analiza podataka, donošenje strateških odluka, poboljšanje efikasnosti procesa i bolji rezultati mogu unaprediti upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Predavač je bila Tamara Zavišić iz kompanije „ETIK.AI“, koja se bavi etikom i pravom u oblasti veštačke inteligencije, kao i edukacijom i optimizacijom poslovanja i svakodnevnih aktivnosti.

Za Međunarodni dan maternjeg jezika Unesko je proglasio 21. februar. Tog dana na prigodan način slave se jezici sveta, tačnije: ljubav prema maternjem jeziku, ali i jezičke različitosti, koje podrazumevaju i kulturne, kako bi se podstakla višejezičnost, kao deo opšteg i ličnog kulturnog blaga. Jer, kao što je primetio slavni argentinski pisac Horhe Luis Borhes: "…jezik nije vezan samo za intelekt, nego i za nešto mnogo važnije – za osećanja".
Pismenost se najpre određuje kao sposobnost čitanja i pisanja. Iako su čitanje i pisanje njene suštinske komponente, sam pojam pismenosti mnogo je složeniji. Ona obuhvata razumevanje različitih aspekata jezika i njegovu upotrebu u komunikaciji u svim sferama života.
Međunarodni dan jezika proglašen je 1999. godine. Dvadeset prvi februar izabran je kako bi se očuvalo sećanje na taj dan 1952. godine, kada su u Daki stradali studenti, koji su protestovali jer njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Učenje maternjeg jezika pospešuje intelektualni i kognitivni razvoj. U tom procesu – podizanju jezičke kulture i pismenosti – škola ima veoma značajnu ulogu. Deca u njoj uče na maternjem jeziku – ukoliko su usvojili dovoljno znanja o njemu vrlo je verovatno da će i njihovo celokupno postignuće tokom školovanja biti veće. Dokazano je da deca koja nisu usvojila maternji jezik i kulturu imaju manje razvijene socijalne i interpersonalne veštine i teže prihvataju različitosti. Poznavanje maternjeg jezika vrlo je važno i za učenje stranih jezika, zahvaljujući razvijenim lingvističkim kompetencijama.
Jezici su moćno sredstvo za očuvanje i razvitak celokupne svetske kulture. Svaki vid solidarnosti koji vodi ka razumevanju nekog drugog jezika na značajan način doprinosi očuvanju svetske baštine.
Za dobro upoznavanje maternjeg jezika veoma je važno i čitanje, i to već na najmlađem uzrastu. Na taj način deca od najranijih dana bogate rečnik i uče da prave razliku između književnog teksta i kolokvijalnog govora, kojem su, nažalost, svakodnevno izloženi sa malih ekrana ili ga slušaju u prevozu, na ulici, gde god da krenu. Knjiški jezik umnogome se razlikuje od onog koji se koristi u novinama, u filmovima, često i u najbližem okruženju. Ko nije stekao naviku da čita knjige, ostaje uskraćen za divna iskustva i osiromašen duhom.
Cilj obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika jeste ukazivanje na jezičku raznolikost. Negovanjem jezika čuvamo kulturološku tradiciju jednog naroda, razvijamo kulturu slušanja, komunikacije i mišljenja.
Tim povodom su učenici III razreda u sklopu Obogaćenog jednosmenskog rada napravili prigodan plakat koji slavi maternji jezik koji je vodeći na ovim našim prostorima – srpski jezik. Nastavnica koja je realizovala ovu aktivnost je Danijela Brđović.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog  razvoja Republike Srbije i Ambasada Republike Francuske u Srbiji uspostavili su od 2010. godine program koji omogućava školskim ustanovama u Srbiji da organizuju za svoje učenike polaganja DELF-a, međunarodno priznatog ispita nivoa znanja francuskog jezika koji sprovodi Ministarstvo prosvete, visokog obrazovanja i naučnog istraživanja u Francuskoj. Ovaj ispit vrednuje znanje francuskog jezika za nivoe  A1, A2, B1 i B2.  

Ovaj ispit daje mogućnost adolescentima, učenicima državnih škola, dobijanje zvanične potvrde nivoa znanja francuskog jezika od A1 do B2, priznate u celoj Evropi. Diplome DELF usklađene su sa nivoima zajedničkog evropskog okvira za žive jezike Saveta Evrope. Svaka diploma vrednuje 4 jezičke sposobnosti: usmeno i pismeno razumevanje kao i usmeno i pismeno izražavanje.

U našoj školi se, možemo slobodno reći, tradicionalno polaže ovaj ispit za čiju organizaciju i realizaciju su zaduženi nastavnici francuskog jezika: Slađana Opačić i Oliver Miljković.

Ukupno 12 učenika naše škole se pripremalo za ispit, jedan učenik se nije pojavio na polaganju koje je realizovano 14. decembra u prostorijama naše škole.

Rezultati su stigli nakon 2 meseca, 14. februara i pokazali zavidni nivo znanja i pripremljenosti učenika naše škole jer je od ukupno 11 učenika koji su pristupili polaganju, njih 10 dobilo Delf sertifikat (uspešno su položili ispit za A1, A2 i B1) koji će im uskoro zvanično i biti uručen.

Galicizmi su reči preuzete iz francuskog i prilagođene drugom jeziku. U srpskom jeziku galicizmi spadaju u tuđice — reči stranog porekla. Posebno su karakteristični za jezike naroda koji su bili pod uticajem francuske kulture.
Mnogi srpski pisci, kao što su Đura Jakšić, Milovan Glišić i Laza Kostić, pisali su na francuskom jeziku ili su bili pod uticajem francuske književnosti.
Devetnaesti vek i početak 20. bili su ključni periodi tokom kojih je došlo do povećanog upliva takozvanih galicizama u srpski jezik, pre svega zahvaljujući tome što je veliki broj naših omladinaca i omladinki išao na studije u Pariz i druge gradove u toj zemlji.
Često pričamo u žargonu (Jargon) i svi imamo omiljeni filmski žanr (Genre). Obožavamo da idemo na žurke (Jour), a neki među nama čitaju i žurnale (Journal). Visoko cenimo one među nama koji su kuražni (courage). Žalimo što više ne postoje kavaljeri (cavaliel), dok letimo avionom zanima nas šta se dešava u pilotskoj kabini (cabine) i mislimo da nas u kockarnici krupije (croupier) vara. Svi političari žele da imaju legitimitet (légitimité), neki među nama vole da piju likere (liquer), oglas za masažu (massage) uvek čitamo misleći da se radi o skrivenoj prostituciji, a mrzimo kada na vestima čujemo da se dogodio masakr (massacre). Svakog proleća razmišljamo o tome da je vreme da se hobluje (e, to je nemačka reč!) parket (parquet). Kada devojka stavi ruž (rouge) muškarci gube glavu i hoće da joj pevaju šansone (Chanson), a sve se nadamo da nije u pitanju neka šmizla (Chemisette).
Upotrebljavamo galicizme u velikom broju, a da toga i nismo svesni, te je to bio razlog što su se učenici II i III razreda upustili u mini istraživanje o upotrebi i poreklu reči koje datiraju iz francuskog jezika.
Istraživanje i gotov produkt/rad su urađeni u okviru Obogaćenog jednosmenskog rada (korelacija francuskog i srpskog jezika), modul srpsko-francuski kutak, a nastavnici koji su organizovali i realizovali ovakav vid proučavanja i upotrebe reči su: Slađana Opačić, Oliver Miljković i Danijela Brđović.
Celokupan rad možete prelistati, pogledati OVDE.

Nakon prošlogodišnjeg uspešno sprovedenog Mejkers izazova, TikTok kreatori, ove godine je realizovan novi TikTok izazov za mejkerse jer se i broj Mejkers labova unutar grupe za obrazovanje povećao, tj. duplirao. Osamdesetak učenika i 20 nastavnika iz cele zemlje, odabrano je na osnovu klipova koji su urađeni na TikToku i oni su postali ovogodišnji finalisti u izazovu Mejkers TikTok kreatori.

U cilju bolje saradnje i umrežavanja TikTok mejkers zajednice realizovan je jedinstveni masterclass u subotu, 8. februara 2025. godine u kompaniji Nordeus, gde su predavači u šestočasovnoj j komunikaciji sa učenicima, demistifikovali sve tajne TikTok kanala, ali i razotkrili "male tajne velikih zanata" u oblasti retorike, psihologije, medija i komunikacije. Tom prilikom je oformljena viber zajednica mejkers TikTok kreatora, koju sačinjavaju predavači i finalisti izazova učenici i nastavnici, a ovaj način saradnje i kominikacije će im biti od pomoći unaredna 3 meseca jer ih iščekuju novi izazovi - 6 izazova (otprilike 2 izazova mesečno) edukativnog ili zabavnog sadržaja.

Među odabranim timovima koji su ušli u finale (koji su odabrani) našao se i tročlani tim naše škole koje čine učenice III-2: Jana Ignjatović, Teodora Atanasković i Elena Stojanović , kao i nastavnica zadužena za organizaciju i realizaciju ove aktivnosti/izazova Danijela Brđović. Kao predstavnice škole, osvojile su bežični mikrofon koji je uručen svakoj školi koja je finalista (prošle godine su donirani novi pametni telefoni i data kartice), zahvaljujući podršci i donaciji kompanije A1 Srbija, a koje će koristiti za kreiranje sadržaja za Mejkers TikTok (1 mikrofon po školi). Sadržaji koje budu kreirali će im pomoći u edukaciji uz svesrdnu podršku vrhunskih stručnjaka u oblasti komunikacije, društvenih mreža, naučne komunikacije i bezbednosti na internetu. TikTok zajednica, odnosno kanal će imati tokom tromesečnog perioda zanimljive goste koji će pomoći da ova zajednica što bolje i brže raste, pa će se tu naći pomoćnici/predavači poput naučnika, naučnih komunikatora, influensera, nastavnika, partnera itd.

Učenici naše škole, volonteri Crvenog krsta Vrnjačke Banje su 5. februara, na Vrnjačkoj promenadi odradili promociju Akcije dobrovoljnog davanja krvi koja će se održati u Osnovnoj školi u Lipovi 6. februara.