Nacionalni dan knjige obeležava se 28. februara, u ustanovama kulture širom Srbije kako bi se promovisala kultura čitanja i poseban akcenat stavio na pokretnu kulturnu baštinu, pre svega pisanu reč. Nacionalni dan knjige ustanovljen je 2013. godine, na inicijativu Narodne biblioteke Srbije, jedne od najznačajnijih i najstarijih ustanova kulture u republici, ali i najveće nacionalne biblioteke u ovom delu Evrope, i posvećen je našim velikanima pisane reči. Takođe, Narodna biblioteka Srbije, koja čuva najdragoceniju zbirku pokretne kulturne baštine u ovom delu Starog kontinenta, obeležiće danas 194 godine postojanja. Narodna biblioteka nastajala je i formirana u XIX veku, u vreme kada su u Beogradu postojale prva knjižara i prva državna štamparija. Svečano, u prisustvu uglednih svetovnih i crkvenih lica, Biblioteka je osnovana 28. februara 1832. godine ukazom kneza Miloša Obrenovića, koji je obezbedio da se primerak svake štampane knjige preda na čuvanje Narodnoj biblioteci, čime je ustanovljen obavezni primerak.
Prigodan plakat u duhu promovisanja Nacionalnog dana knjige izradili su učenici uz pomoć nastavnice srpskog jezika i književnosti Danijele Brđović u sklopu Obogaćenog jednosmenskog rada.

Pojam maternjeg jezika označava jezik s kojim se osoba identifikuje. Potiče iz latinskog – lingua maternal, što znači „jezik majke“. Jezik je najmilija emocija, ali i najoštrija sablja. Rečima su započinjani ratovi, sklapali se mirovi... Jezik je energija i nevidljiva masa promenljive prirode, uvek jedna, uvek "ta", ali i suprotno tome, uvek nova, uvek drugačija; određena i oblikovana, ali i sa bezbroj pora koje postoje kroz koje ulazi i "nešto sa strane", biva upijeno, prilagođeno, postaje deo određenog jezika.
Ko će govoriti našim jezikom ako mi ne govorimo? Zašto onda uopšte postoji? Svi ozbiljni svetski naučnici se oduvek dive skladu glasova i slova u srpskom jeziku, a mi sve to posedujemo, usađeno nam je otkako smo prvu reč progovorili, a ne znamo da cenimo. Svi znamo da je našu poeziju, naše ustaljene izraze i generalno mnoge naše reči vrlo teško prevesti na neki drugi jezik i prilagoditi ih nekoj drugoj leksici.
Sa etimološke strane, srpski je vrlo bogat i kompleksan. Fonetika je složena za strance. Uopšteno - sistem koji u sebi sadrži neprocenjive vrednosti... Ako želimo da ga sačuvamo, da stoji na temelju od kostiju naših predaka, naš jezik moramo da čuvamo. Obujmo mu opanke, obucimo mu jelek i pokrijmo ga pirotskim ćilimom, možda tako uspemo da ga spasimo od gubljenja u hladnoj magli zapadnog uticaja.
U cilju obeležavanja ovoga dana, koji treba slaviti svakodnevno, a ne samo 21. februara, učenici su napravili prezentaciju, kao i par edukativnih panoa u slavu srpskog jezika koji je većini učenika naše škole maternji jezik (nastavnica zadužena za realizaciju aktivnosti – Danijela Brđović)  jer „Dokle god živi naš jezik, dotle ćemo i mi trajati.“ (Vuk Karadžić)

Rad učenika možete pogledati OVDE.