Obeležen Međunarodni dan pismenosti

Tek što je počela školska godina, a stigao je dan koji svaka škola slavi samim svojim postojanjem: 8. septembra se obeležava Svetski dan pismenosti sa ciljem da se ukaže na važnost opismenjavanja svugde u svetu. Pismo je svojevrsni identitet kako naroda, tako i pojedinca. U skladu sa tim i ove školske godine posvećena je pažnja obeležavanju ovog praznika, proglašenog od strane UN.
U učionici broj 5 su urađeni panoi povodom ovog praznika, urađen je i prigodan plakat za društvene mreže škole, a posebna pažnja je i ovoga puta bila usmerena na način pisanja putem društvenih mreža.

Tim povodom u okviru Obogaćenog jednosmenskog rada (nastavnica koja je zadužena za realizaciju je nastavnica srpskog jezika i književnosti Danijela Brđović) napravljeno je istraživanje kojim je obuhvaćeno 73 ispitanika, učenika naše škole, starosne dobi od 15 do 18 godina. Pitanja su se odnosila na uticaj društvenih mreža na pismenost. Analiza rezultata ankete je pokazala sledeće:
72% ispitanika odgovorilo je sa DA, a 28% sa NE na pitanje - Da li obraćate pažnju na gramatičke greške prilikom pisanja na društvenim mrežama?
Iz ovog se zaključuje da većina mladih vodi računa o načinu pisanja na društvenim mrežama, i da im je stalo do dokazivanja vlastite pismenosti. Iako se na društvenim mrežama komunicira neformalno, javlja se sve veći broj ljudi koji ne znaju osnovna pravila pravopisa i gramatike.
62,2% ispitanika odgovorilo je sa DA, a 37,4% sa NE na pitanje - Da li načinom pisanja prilikom korišćenja društvenih mreža postajemo nepismeniji?
Analiza odgovora ukazuje da je mišljenje većine ispitanika da su društvene mreže doprinele povećanju nepismenosti, i da pismenost nije samo poznavanje slova.
55,1% ispitanika odgovorilo je sa DA, a 44,9% sa NE na pitanje - Da li ispravljate greške svojih sagovornika?
Može se zaključiti da je odnos skoro izjednačen. Zbog čega je to tako sa sigurnošću se ne zna, možda usled nepoznavanja pravila gramatike sagovornici ne mogu ni uočiti greške. Pored toga, možda ne žele ulaziti u konflikt sa osobom koja nije ispravno napisala, ili je reč o starijim ljudima kojima se iz poštovanja prema njihovim godinama ne usuđujemo govoriti šta je ispravno.
74,8% odgovorilo je sa DA, a 25,2% je odgovorilo sa NE na pitanje - Da li koristite skraćenice?
Analizom se uočava da ciljana grupa mladih ljudi koristi skraćenice u svom svakodnevnom govoru, to mogu biti skraćenice bilo koje vrste kako u međusobnom razgovoru sa vršnjacima, tako i u pisanom i govornom obliku kroz razgovor sa drugim ljudima.
47,7% je odgovorilo sa DA, dok je 52,3% odgovorilo a NE na pitanje - Da li koristite emotikone umesto reči?
Analizom odgovora zaključuje se da je naš tehnološki napredak prilično pasivan kada je u pitanju razmišljanje o pravilima pisanja, jer pomažu pravopisne provere na računarima, neko će već podvući crvenu crtu ispod nepravilno napisane reči. Upravo tu se javlja problem, crvena crta se ne može podvući u živom govoru.
Ovo mini istraživanje potvrdilo je mišljenje da je nepismenost sve prisutnija među mladima i da je ovo problematika kojom se svi zajedno moramo ozbiljnije baviti. Nije problem ako zbog brzine neko napiše pogrešno, problem je ako ne znaju kako napisati pravilno.